Како сам говно извео на прави пут!
Био је леп дан у Београду.
Седели смо у изнајмљеној гајби кад ми се наједном прикењало. Рекох: „Сад ћу ја, морам хитно до клоње“.
Није ме било дуго, лепо сам се искењао, пустио воду… и вратио се на ранију позицију. У почетку је све било OK, а онда је она осетила потребу, и само што је ушла у тоалет, одмах је искочила и рекла:
— Хеј па шта је оно?
— Које? — питао сам.
— Говно плута човече!
— Где плута!? — питао сам тобож изненађено.
— У WC шољи дебилу! Зашто ниси пустио воду?
— Јесам! — одговорио сам мирно.
— Па чије је онда оно шупље говно? — рече она.
Отишао сам да погледам. Мало се као чудио и онда рекао:
— Хеј, па то је говно бившег станара!
— Ма немој!?
Пустио сам воду, па још једном... И након комешања од пар минута говно је опет било ту!?
— То мора да је од оног бурека, керећег — правдао сам се.
Насмејала се и напустила огаван призор.
Размишљао сам шта ми је чинити и у делићу вечности сетио се!
Узео сам четку и гурнуо шупљоглаво говно а затим пустио воду.
Сачекао сам пар тренутака и узвикнуо ЕУРЕКА!
Није га више било!
Лакнуло ми је док сам размишљао о гованцету које полако путује према Сави, Дунаву и даље према Црном мору!
Опрао сам руке, изашао из тоалета и загрлио је.
